Stara planina

Bulevar Mihajla Pupina 113, 11070 Novi Beograd
Srbija

Vlasnik: Javno preduzeće „Srbijašume“


+381 11 711 34 10 +381 11 711 27 70


sumarstvo@srbijasume.rs

www.srbijasume.rs

x

    Ime

    E-mail

    Poruka

    Stara planina

    Stara planina, ili Balkan planina ili samo Balkan (bugarski: Стара планина, ili Балкан планина ili samo Балкан), pripada sistemu Balkanskih planina koje se pružaju od Crnog mora na istoku, pa sve do Vrške čuke na zapadu. Dužina ovog planinskog sistema iznosi 530 km.

    Stara planina se većim delom nalazi u Bugarskoj, a znatno manjim delom na jugoistoku Srbije. Najviša tačka Stare planine je vrh Botev (2376 m) u Bugarskoj, a u Srbiji Midžor (2169 m).

    Stara planina udaljena je 330 km od Beograda, 70 km od Niša, 100 km od Zaječara, 50 km od Knjaževca ili Pirota.

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    • Stara planina

    Ime

     vreme Rimljana, masiv se zvao Hemus (Haemus). Istoričari kažu da taj naziv potiče od tračke reči saimon što znači “planinski lanac”. Sloveni su je nazivali Matorni gori, a Turci Kodža Balkan ili samo Balkan. Naziv Balkan je persijskog porekla i znači “brdoviti kraj”.

    Postoji još i naziv Ćiprovački Balkan.

    Geografija

    Ova planina predstavlja deo prostranog planinskog venca koji se naziva Karpatsko – balkanski planinski luk. U Srbiji se nalazi samo njegov manji zapadni deo. Celu teritoriju Stare planine i njeno podgorje sastavlja Torlak a istočna polovina se naziva Visok (pre Visočki srez). Kao morfološka celina omeđena je dolinama Belog i Trgoviškog Timoka, i Visočice, a na istoku je omeđena državnom granicom Srbije i Bugarske. U meridijanskom pravcu se pruža skoro 100 km, dok u uporedničkom pravcu pružanja maksimalna dužina iznosi oko 30 km (Pirotska kotlina–Srebrna glava).

    Na severu masiv Stare planine počinje od obronaka Vrške čuke (692 m n. v.).

    Deo Stare planine u Srbiji regionalno pripada Istočnoj Srbiji, i administrativno se prostire na teritorijama četiri opštine, Zaječar, Knjaževac, Pirot i Dimitrovgrad. Planiniski masiv Stare planine sastoji se iz Zaglavka i Visoka, u kojima dominiraju Trgoviški i Beli Timok, odnosno Visočica i Toplodolska reka.

    Distribucija visinskih pojaseva na Staroj planini
    Sekcija Oblast,
    km
    2
    % Prosečna altituda, m 0 – 200 m, km2 % 200 – 600 m, km2 % 600 – 1000 m, km2 % 1000 – 1600 m, km2 % over 1600 m, km2 %
    Zapadne Balkanske planine 4 196,9 36,19 849 907,1 21,61 2 074,9 49,44 1 139,6 27,15 75,3 1,79
    Centralne Balkanske planine 3 400,9 29,33 961 549,8 16,17 1 512,7 44,48 1 076,7 31,66 261,7 7,70
    Istočne Balkanske planine 3 998,6 34,48 385 560 14,00 2 798,9 70,00 624,1 15,61 15,6 0,39
    Ukupno 11 596,4 100 722 560 4,83 4 255,8 36,70 4 211,7 36,32 2 231,9 19,25 337 2,91

    Vrhovi

    Izrazitiji vrhovi Stare planine su:

    • Midžor (2169 m н. в.),[6]
    • Дупљак (2032 m n. v.),
    • Tri čuke (1937 m n. v.),
    • Srebrna glava (1933 m n. v.).
    • Vrh Baba (1787 m n. v.),
    • Babin zub (1758 m n. v.),
    • Orlov kamen (1737 m n. n. v.),
    • Tupanar (1727 m n. v.)
    • Sveti Nikola (vrh)(1380 m n. v.),
    • Vetren (1330 m n. v.),
    • Tresak (1000 m n. v.),
    • Crnoglav (764 m n. v.).

    Često se Staroj planini pripaja i Vidlič (1413 m n. v.) čiji planinski venac pripada gornjem Ponišavlju, međutim to nije potpuno tačno. Vidlič predstavlja prostornu antiklinalu, koja je navučena preko staroplaninske zone, te stoga, i morfološki i tektonski, predstavlja jednu zasebnu celinu.

    Najviša tačka Stare planine u Srbiji je vrh Midžor sa visinom od 2169 m n. v, a najniža tačka je na izlazu iz doline Prlitskog potoka (132 m n. v.).

    U Bugarskoj je najviši vrh Botev (2376 m n. v.).

    Vrh Midžor (2169 m n. v.) se nalazi na samoj granici Srbije i Bugarske, i na njemu je granični kamen.

    Klisure

    U dolinama, između određenih mikrocelina na Staroj planini, reke su napravile i svoje karakterističke klisure:

    • Između najsevernijeg uzvišenja na Staroj planini – Vrške čuke (692 m) i Zaječara nalazi se malo poznata klisura Vlaški Do.
    • Između zaječarskog i knjaževačkog basena Vratarnička klisura.
    • Između mikroregije Zaglavaki Budžak klisura Korenatac i klisura Gornjokameničke reke, u blizini naselja Temska klisura reke Temštice.
    • Između naselja Rsovci i Pakleštica klisura Vladikine ploče.
    • Između naselja Rosomač i Slavinja klisura Rosomačke reke.

    Klima

    Stara planina pripada pojasu kontinentalne klime, u kome su leta topla i sušna, a zime hladne sa jakim vetrovima i puno snega. Prelazna godišnja doba, proleće i jesen, slabo su izražena. Osim toga ova planina ima i posebne specifičnosti zbog kojih u određenim mesecima (i leti i zimi) na njoj postoje povoljni klimatski uslovi za razvoj turizma.

    U okviru planinskih klimatskih regiona na Staroj planini se mogu izdvojiti, u zavisnosti od njenih visinskih zona i morfologije terena:grupe dolinskih, grupa prelaznih i grupe planinskih klimatskih regiona. U okviru dolinske grupe klimatskih regiona nalazi se Donje Timočki, Belo Timočki i Nišavski klimatski region, a u okviru planinskih klimatskih regiona:

    • Prelazni ili subplaninski klimatski region delovi regiona na visinama između 600 i 1.250 m n. v.
    • Pravi planinski klimatski region na visinama između 1.250 i 1.900 m n. v.
    • Visokoplaninski klimatski region na visinama iznad 1.900 m n. v.

    Temperatura vazduha

    Klimatski region Srednja godišnja temperatura vazduh
    Donje Timočki 11,3 °C
    Belo Timočki 10,2 °C — 10,6 °C
    Nišavski 9,8 °C — 10,7 °C
    Prelazni (subplaninski) klimatskom regionn 6,0 °C — 9,5 °C
    Pravi planinski klimatski region 2,0 °C — 6,0 °C
    Visokoplaninskom klimatski regionu 0,0 °C — 2,0 °C

    Vetrovi

    Najzastupljeniji vetrovi na širem prostoru Stare planine su:

    • Košava (koja donosi hladnije vreme, duva najčešće u rano proleće i poznu jesen)
    • Etezija (koja utiče na razvoj lepog, vedrog i suvog vremena, a najzastupljenija je od kraja juna do septembra).

    Padavine

    Severni delovi (dolina Belog Timoka) predstavljaju jednu od najsušnijih regija Stare planine. Količina padavina kreće se od 543,1 mm u naselju Minićevo do do 794,4 mm u naselju Topli Do.

    Na južnim padinama planine sneg je prisutan nešto kraće – od novembra do marta. U zoni visokoplaninskog područja u zimsko periodu trajanje snega je od 3 do 5 meseci. Snežni pokrivač je debljine 30 cm i traje 70 do 140 dana, a sneg debljine 50 cm i više (do 2 metra) traje 40 do 100 dana. Pleistocena (virm 3) snežna granica na Staroj planini se nalazila na visini od oko 1.700 m n. v.

    no images were found