Kopaonik 

Bulevar Mihajla Pupina 113, 11070 Novi Beograd
Srbija

Vlasnik: Javno preduzeće „Srbijašume“


+381 11 711 34 10

+381 11 711 27 70


sumarstvo@srbijasume.rs

www.srbijasume.rs

x

    Ime

    E-mail

    Poruka



    Kopaonik 

    Kopaonik (poznat i kao Srebrna planina) je najveći planinski masiv u Srbiji koji se pruža od severozapada ka jugoistoku dužinom od oko 75 km, dosežući u srednjem delu širinu od oko 40 km. Jedan njegov deo je zaštićena zona pod imenom nacionalni park Kopaonik u okviru koga postoji veći broj zaštićenih prirodnih celina, a na njemu se nalazi i najveći skijaški centar u Srbiji. Njegov najviši vrh je Pančićev vrh sa 2017 m nmv. na kome se nalazi mauzolej čuvenog srpskog prirodnjaka po kome je dobio ime, oko koga se nalazi baza vojske Srbije. Ceo masiv je dobio naziv po velikom rudnom bogatstvu koje je na njemu eksploatisano još od srednjeg veka, a na njegovom širem prostoru je smešten čitav niz kulturno-istorijskih spomenika iz perioda od XII do XV veka. Zahvaljujući razvijenom turističkom centru sa savremenim hotelima i pratećim objektima, Kopaonik predstavlja jednu od najpopularnijih turističkih destinacija u Srbiji.

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    • Kopaonik

    Reljef

    Najviši deo je prostrana površ Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim (Milanovim) vrhom (2017 m) na kome je Pančićev mauzolej, Karaman (1934 m), Gobelja (1834 m) i dr. Jugoistočno od Suvog Rudišta greben Kopaonika je sužen i raščlanjen u niz plastastih uzvišenja: Čardak (1590 m), Šatorica (1750 m) i Oštro koplje (1789 m), između kojih su široke presedline.

    Sa zapadne strane, od Ibarske magistrale, vode dva puta za Ravni Kopaonik, jedan od Biljanovca uz Jošaničku reku, a drugi od Rudnice; i sa istočne strane od Kruševca i Toplice preko Brzeća. Od Ravnog Kopaonika odvaja se njegov istočni ogranak sa spuštanjem na prevoj Mramor (1140 m), zatim se penje ka Velikoj ogledni (1359 m) i talasastim grebenom Vrata (1072 m), Počar (1163 m) završava sa Javorcem i njegovim vrhom Žurla (869 m), spuštajući se strmo u Jankovu klisuru koja ga odvaja od planine Jastrebac.

    Vrhovi na Kopaoniku
    Ime Visina (m nmv) Napomena  
    Kukavica (Jadovnik) 1726 deo centralnog masiva  
    Treska 1622 deo centralnog masiva  
    Vučak 1714 nalazi se na Banjskom delu centralnog masiva  
    Oštri krš 1741    
    Velika Gobelja 1934 deo centralnog masiva  
    Veliki Karaman (Vučji krš ili Vučak) 1936 deo centralnog masiva  
    Mali Karaman 1917 deo centralnog masiva  
    Suvo Rudište 1976 deo centralnog masiva  
    Pančićev vrh 2017 deo centralnog masiva  
    Bugarin 1636 deo centralnog masiva  
    Nebeske stolice 1913 deo centralnog masiva  
    Bećirovac 1782 deo centralnog masiva  
    Vojetin 1561 deo centralnog masiva  
    Debela glava 1379    
    Veliki Čir 1369    
    Pilatovica 1703    
    Musinac 1725    
    Šatorica 1750    
    Oštro koplje (Bajrak) 1790 najviši vrh južnog Kopaonika  
    Barelj 1583    
    Manji vrhovi centralnog dela masiva Kopaonika
    Ime Visina (m nmv) Napomena  
    Mala Gobelja 1854    
    Markove stene 1721 skupina velikih granitnih blokova  
    Suvi vrh 1696 skupina velikih granitnih blokova  
    Lisičija stena 1686 skupina velikih granitnih blokova  
    Suvi Jelak 1662    
    Velika Šiljača 1625    
    Visoki Deo 1616    
    Struga 1608    
    Velika stena 1599    
    Bele Čuke 1544    
    Palež 1478    
    Prvanovica 1464    
    Prevoji na Ravnom Kopaoniku
    Ime Visina (m nmv) Spaja  
    Pajino preslo 1804 Mali Karaman sa Suvim Rudištem  
    Jaram 1778 Veliku Gobelju sa Velikim Karamanom (Vučkom)  
    Raskrsnica 1514 Donji Babin Grob sa Kukavicom  
    Velika greda 1440 Gredu sa Pašinim Bačištem  
    Podaci su preuzeti sa karte VGI iz 1986. godine, a vrhovi su poređani po položaju od severa ka jugu.

    Podaci su preuzeti sa planinarsko-turističke karte Kopaonika iz 1992. godine, a poređani po visini.

    Klima

    Sa skoro 200 sunčanih dana godišnje, Kopaonik zaslužuje svoje drugo ime „Sunčana planina“. Južni položaj, visina i otvorenost terena sprečava zadržavanje oblaka nad planinom. Hladan vazduh pada u okolne ravnice i uvale, tako da zimske temperature nisu preniske. Prosečna godišnja temperatura je 3,7 °C. Sneg počinje krajem novembra i traje do maja, prosečno 159 dana godišnje. Nivo padavina je veći od 1000 mm godišnje.

    Flora Kopaonika

    Na Kopaoniku je najrasprostranjenija raskomadana šumsko-pašnjačka zona središnje Srbije. Na višim delovima je četinarska smrčeva i jelova, a po stranama bukova i hrastova šuma.

    Kopaonik je mesto na kome se mogu naći primerci endemske flore kao što su kopaonička čuvarkuća (Sempervivum kopaonicense Pancic), Pančićeva potočarka (Cardamine Pancici) i kopaonička ljubičica (Viola kopaonicensis).

    Od mnogobrojnih životinjskih vrsta najznačajniji su sivi soko (Falco peregrinus), suri orao (Aquila chrysaetos), buljina (Bubo bubo), divlja mačka (Felix silvestris) i srna (Capreolus capreolus).

    Ihtiofauna većih vodotokova na Kopaoniku i njegovoj okolini
    Reka/Jezero Vrste
    Bistrička reka krkuša i klen
    Brvenica pastrmka, krkuša i klen
    Brzećka reka pastrmka
    Jezero Gazivode šaran, skobalj, ukljeva, klen i druge
    Gobeljska reka pastrmka
    Gokčanica pastrmka, krkuša i klen
    Đerekarska reka pastrmka
    Zlatarsko jezero šaran, smuđ, linjak, deverika, karaš, štuka i druge
    Ibar šaran, skobalj, krkuša, mrena, som, belica, platica i klen
    Jošanica pastrmka, krkuša, platica i klen
    Krivorečka reka pastrmka
    Paljevka pastrmka
    Planska reka pastrmka i krkuša
    Rasina krkuša, bela riba i klen
    Rudnička reka pastrmka, krkuša i klen
    Samokovka pastrmka
    Studenica pastrmka, krkuša, mrena i klen
    Podaci su preuzeti iz knjige Miodraga Jemuovića .

     

    Veći vodotokovi na Kopaoniku po slivovima kojima pripadaju
    Sliv Vodotokovi
    Ibarski Bistrička reka, Gobeljska reka, Rudnička reka (Barska i Lisinska reka), Samokovka
    Rasinski Bela reka, Brzećka, Graševačka
    Toplički Duboka, Đerekarska reka, Zaplaninska reka
    zapadnomoravski sliv; južnomoravski sliv

    Termalni izvori i banje

    Najviši vodopad u Srbiji visok je 71 metar i nalazi se na Kopaoniku u oblasti Jelovarnik, u okviru nacionalnog parka, na nadmorskoj visini od oko 1.500 metara. U regionu planine ima dosta termalnih izvora. Vrlo su poznate Vrnjačka Banja, Mataruška Banja i Sijarinska Banja. U samom podnožju nalazi se Jošanička Banja (termalni izvor, 78 °C), Lukovska Banja (36—56 °C) i Kuršumlijska Banja (38—57 °C). Pored termalnih izvora na Kopaoniku postoje i mineralni izvori kao i izvor niskoradioaktivne vode(najradioaktivniji u Srbiji) Krčmar na visini od 1950 m i Marine vode na visini od 1700 m.

    Kulturno–istorijski spomenici na području Kopaonika

    U okolini Kopaonika postoji veliki broj kulturno—istorijskih spomenika. Neki od njih su:

    • Ostaci srednjovekovnog manastira tzv. Crkvinekod Nebeskih stolica podno samog Pančićevog vrha
    • Ostaci srednjovekovnog puta — Kukavica (oko 4 km)
    • Ostaci srednjovekovnog rudnika — Gvozdac, selo Zaplanina, Smokovska reka, Kadijevac, Suvo Rudište, Brzećka reka, Bela reka,
    • Građevine sakralne arhitekture — svetilište Metođe, crkva Sv. Petra i Pavla u Krivoj reci,
    • Građevina iz turskog perioda — tursko kupatilo u Jošaničkoj banji
    • Spomenici iz oslobodilačkoh ratova: spomenik na Mramoru, spomenici Đački grob, Rasksnica, spomenik žrtvama fašizma u Krivoj Reci,
    • Pančićev mauzolej (smešten u kompleksu specijalne namene)
    • Značajni istorijski objekti — Mijatovića jaz, seoske kuće: selo Lisina, selo Đorđevići, selo Crna Glava, selo Kriva Reka, selo Brzeće, vodenice i pilane: Brzeće, Kriva Reka, Gobeljska reka, Jošanička Banja.

    Srednjovekovni gradovi

    • Ras
    • Zvečan (XI— vek),
    • Maglič ( vek),
    • Brvenik (14. vek),
    • Vrh Lab (14. vek),
    • Koznik ( vek)

    Manastiri

    • Petrova crkva (VIII—IX vek) kod Novog Pazara
    • Studenica (XI—XII vek) kod Ušća
    • Žiča (XIII vek) kod Kraljeva
    • Sopoćani (XIII vek) kod Novog Pazara
    • Đurđevi stupov i(XII vek) kod Novog Pazara
    • Manastir Gradac (XIII vek) kod Raške
    • Pavlica
    Planinarenje
    Skijanje
    Plivanje
    Alpinizam
    Biciklizam
    Speleološke aktivnosti
    Ribolov
    Sportske aktivnosti
    • Grad: 20 km
    • Aerodrom: 100 km

    no images were found