Šta Srbija može da nauči od Francuske u turizmu – između šarma i strategije

23.10.2025.

Na prvi pogled, Srbija i Francuska deluju kao svetovi koji nemaju mnogo zajedničkog.  Francuska je sinonim za vinske regije i kulturni luksuz, dok je Srbija još uvek u fazi izgradnje svog turističkog identiteta i češće je biraju ljudi željni netaknute prirode i etno turizma.

Ipak, obe zemlje imaju ono što je najvažnije, a to je autentičnost. Francuska je uspela da od svoje kulture napravi brend, dok Srbija ima potencijal da od svog karaktera napravi doživljaj.

U ovom tekstu istražujemo šta Srbija može da nauči od Francuske u turističkoj organizaciji, promociji i kulturi gostoprimstva, ali tako da ne kopira modele, već da uči iz iskustva zemlje koja turizam pretvara u umetnost življenja. Pročitajte.

Francuski model – kad stil postaje privreda

Francuska je već decenijama jedna od najposećenijih zemalja sveta, sa više od 80 miliona turista godišnje. Njena snaga nije samo u prirodi ili istoriji, već u načinu na koji priča priču o sebi. Sve je deo pažljivo građenog identiteta, bilo da je reč o Ajfelovom tornju, lavandi Provanse, vinima Bordoa ili kafićima na Monmartru.

Na izvestan način, Francuska prodaje osećaj, jer turisti ne dolaze samo da vide Pariz, već da osete francuski način života – “art de vivre”, koji spaja estetiku, gastronomiju i hedonizam. Posetioci žele da dožive Provansu i sutone Azurne obale. Može biti da je to prva lekcija za Srbiju – turizam počinje u svesti naroda o sopstvenoj vrednosti.

Srbija – autentičnost koja čeka da se izrazi

Srbija poseduje neiscrpne resurse reke, planine, manastire, sela, vina, muziku i hranu koja je umetnost za sebe, ali joj nedostaje narativ. Francuzi svakom regionu daju posebnu priču, pa je tako Bordo vino, Provansa miris lavande, a Pariz umetnost. S druge strane, Srbija često promoviše sve i time gubi fokus.

Turizam nije inventar, već emocionalna mapa zemlje. Ako bi Srbija izgradila jasne mikro-brendove, primera radi, Šumadija kao srpska Toskana, Rtanj i Stara planina kao duhovni i ekološki centri, a Beograd kao urbana prestonica sa dušom Balkana, onda bi svaki deo zemlje imao svoj identitet, baš kao što Francuska ima Provansu, Bretanju i Alpe.

Pročitajte i: Manje poznati trikovi za uštedu na putovanjima.

Lekcija iz Provanse – kako miris postaje destinacija

Provansa je najlepši primer kako nevidljivo može postati brend. Doživljaj koji nema cenu čine miris lavande, boje zalaska, zvuk cvrčaka i kamene kuće u senkama maslina. Svim turistima je jasno da taj region nije poznat po “atrakcijama”, već po atmosferi.

Srbija iz tog modela može učiti lekciju da turizam ne mora biti samo infrastruktura i marketing, već doživljaj prostora i duha. Zamislimo, na primer, Valjevske planine sa mirisom livade, Sokobanju kao oazu zdravlja i tišine ili Frušku goru kao prostor vina i meditativnog odmora. Francuska je pokazala da se i “miris lavande” može prodati kao ideja, naravno ako je autentično ispričan.

Snaga gastronomije i vinskog turizma

Francuska kuhinja nije samo hrana, već kulturna kategorija.  Od 2010. godine, francuska gastronomija je na UNESCO listi nematerijalne kulturne baštine. Restorani u Provansi ili Burgundiji nude iskustvo, a ne samo obrok: vino, priču o zemlji sa čarobnom vibracijom francuskog jezika čije reči i mi koristimo. 

Srbija ima sličan potencijal. Njena vina, poput prokupca, tamjanike ili bermeta, mogu postati ambasadori regija.  Autentična jela kao što su teleća čorba, kajmak i pita ispod sača uz prezentaciju dostojnu modernog gosta i te kako mogu dobiti status lokalnih simbola.

Prema tome, ključna lekcija iz Francuske je da svaki obrok može biti turistički doživljaj ako se servira sa pričom i stilom.

Kultura i umetnost kao stub turizma

Francuska je turizam svela na formulu jedinstva kulture, estetike i organizacije. Sve funkcioniše kao celina, od muzeja Luvr do uličnih umetnika u Monmartru. Država investira u očuvanje kulturnog nasleđa, ali i u njegovu promociju, pa tako svaki festival, izložba i čak pijaca postaju deo kulturne ponude.

U Srbiji se kulturni turizam često svodi na povremene događaje i spontane manifestacije. Da bi dostigla francuski nivo, potrebno je da kultura postane deo brenda zemlje, ne samo deo kalendara. Gradovi poput Beograda, Novog Sada i Niša mogli bi imati umetničke rute koje povezuju galerije, muzeje, dizajn i gastronomiju, onako kako se to radi u Parizu ili Lionu.

Lekcija o mentalitetu i organizaciji

Francuski turizam funkcioniše jer ga vode profesionalci koji razmišljaju dugoročno. Postoji jasna sinergija između države, lokalnih zajednica i privatnog sektora. Nažalost, u Srbiji i dalje postoji jaz između potencijala i realizacije. Ono što Francuska uči, a Srbija tek otkriva, jeste da turizam nije sporedna grana privrede, već ključni deo nacionalnog identiteta.

Srbija ima energiju, ljudskost i prirodu. Francuska ima sistem, strategiju i brend. Kombinacija ta dva modela, balkanske topline i francuske organizacije, zaista bi mogla da napravi novu evropsku priču.

Lekcije sa mirisom lavande

Francuska je svetu pokazala da turizam počinje u duhu, a ne u hotelu. Da je miris lavande dovoljan da oživi čitavu regiju, ako iza njega stoje emocija, organizacija i kontinuitet.

Sa svojim pejzažima, ljudima i bogatom tradicijom, Srbija ima sve elemente da stvori sopstvenu “Provansu Balkana”, samo je potrebno više svesti o sopstvenom šarmu i više sistema u njegovom predstavljanju.

Ako Francuska ima miris lavande, Srbija ima ukus šljive, miris dunje i čar planinskog vazduha, a svet samo čeka da ga oseti.