Za more damo čak milijardu evra
12.06.2015.
Broj srpskih turista će ovog leta biti veći nego prethodnih godina, procenjuju u asocijaciji JUTA. Naši građani biraju sve jeftinije aranžmane, ali se ni po koju cenu ne odriču letovanja
TURISTI iz Srbije se od svih Evropljana najmanje žale na turističke agencije, ali su i jedini koji gotovo nikada ne idu na izlet. Kupuju najjeftinije aranžmane, 75 odsto njih iznajmljuje apartman i hranu nosi od kuće.
Tako bi najkraće izgledao „foto-robot“ srpskog turiste koji je svake godine sve siromašniji, tolerantniji i letuje – iz navike.
– Sezona će po broju prodatih aranžmana biti deset odsto bolja od prethodne, ali će oko 800.000 naših turista koji na odmor odlaze posredstvom agencija potrošiti manje nego lane – procenjuje Aleksandar Seničić, direktor Asocijacije turističkih agencija JUTA. – A prošle godine potrošili su manje nego pretprošle. Agencije rade sa minimalnim maržama, kreditiraju putnike koji plaćaju na rate, čekovima, pozajmicom, karticama.
Procena je zasnovana na činjenici da su, i pored porasta broja putnika i noćenja, aranžmani koje uplaćujemo jeftiniji, a nepisano je pravilo da se za džeparac obično ponese onoliko koliko je plaćen i aranžman. Ali, obrni--okreni, more i sunce po belom svetu odnese nam milijardu evra.
Grčku već čitavu deceniju niko ne može da pomeri sa Olimpa, omiljene destinacije naših turista. Od 841 milion evra, koliko smo prošle godine potrošili van zemlje, čak 142 miliona ostavili smo Grcima. Samo tokom leta sever Grčke dobije srpsku „finansijsku injekciju“ od 80 miliona evra. To nas svrstava u zemlje koje najviše „pomažu“ Grčkoj da izađe iz krize. Pritom, reč je samo o zvaničnim podacima Narodne banke Srbije, bez uračunatog keša koji turisti potroše u supermarketima, kafanama, buticima… Turskoj „ostavimo“ 62 miliona evra, što je 20 miliona evra više nego što naši turisti potroše u susednoj Crnoj Gori i 40 miliona više nego što ostavimo Hrvatskoj.
Rani buking je bio 30 odsto bolji nego lane, a uplate za leto počele su da stižu još u decembru. Dobar deo apartmana i hotela bio je prodat već do kraja februara.
– Grčka ostrva su nas prijatno iznenadila, pa će najviše čartera biti za Krf, Rodos i Krit – kaže Milan Lainović iz „Belvija“.
– Dodatne kapacitete uzeli smo za Kefaloniju i Zakintos. To znači da su se turisti uželeli grčkih ostrva i putovanja avionom. Primetili smo i da više, praktično, ne postoji treća destinacija. Naime, Grčka ubedljivo vodi, Turska je druga i trećeg – nema.
Naši turisti izbegavaju Egipat i Tunis, iako tamo više nema nereda, a cene su niske. Španija je svake godine sve skuplja, pa broj naših turista na Majorci i Kosta Bravi opada. Destinacije u Italiji beleže konstantan rast. Bugarska se na opšte iznenađenje „vratila u igru“, što svedoči o našoj platežnoj moći.
Uprkos povećanju tražnje za aranžmanima sa avionskim prevozom, sada 75 odsto naših turista letuje u apartmanima, putuje celu noć autobusom i na letovanje nosi hranu u koferu. Procenat žalbi naših turista u odnosu na broj ostvarenih aranžmana iznosi 0,04 odsto, što je evropski minimum. U zemljama EU žalbe iznose i po tri odsto prodatih aranžmana.
Od EU se razlikujemo i po paradoksu da, dok u Evropi raste broj individualnih putovanja, u Srbiji, od ukidanja viza, raste broj organizovanih putovanja. Sada taj odnos iznosi 90 odsto za putovanja preko agencija i 10 odsto za individualce. To čudi samo laike, jer po ceni aranžmana ne može da se plati smeštaj i prevoz.
– Našim ljudima kao da je letovanje postalo poslednji bedem dostojanstvenog života – kaže Seničić. – Najbolja godina za srpski turizam bila je 1996. kada su serije čartera odvodile naše turiste širom Mediterana. Odsedali su u odličnim hotelima i odredišta birali po ponudama izleta.
IMUĆNIJI
Naši najplatežniji turisti, prema rečima turističkih radnika, mogu se podeliti u više grupa. Prvi odavno imaju nekretnine u inostranstvu, pa sami putuju. Novopečeni bogataši su najčešće čuli samo za Kubu i Tajland, pa te aranžmane i uplaćuju. U treću grupu spadaju državni službenici koji sada važe za viši srpski srednji sloj i oni, prema tvrdnjama iz turističkih agencija, najčešće pune čarter avione. Na kružne ture i egzotična putovanja, najčešće idu obrazovani ljudi koji imaju dobre penzije, prihode iz inostranstva, ili za njih namenski štede godinama.
Izvor: Večernje novosti
http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:495213-Za-more-damo-cak-milijardu-evra